Rukopis

08.05.2021

Čija očekivanja nam kroje život?

Autor: Andrea Čvorović / Maja Nikolić

Jesu li nam očekivanja teža kad dolaze od drugih ljudi ili od nas samih? Koga se zapravo stvarno bojimo da ne razočaramo? Sebe ili druge? I šta se desi ako ne ispunimo očekivanja? 

Bezbroj pitanja može da se pokrene na temu očekivanja, a odgovori bi pretežno bili bojazan za nas same. Odgovorima bi priznali sebi da nam najteže pada ako razočaramo sebe neispunjenim očekivanjima ili da ne možemo da se nosimo sa tim da ne ispunimo ono što je neko drugi zacrtao da mi trebamo. Kako god bilo, teško nam je da se nosimo sa istim. Svaki odogovor bi bio novo pitanje, jer kao da su nas od malena učili šta mi to zapravo trebamo i moramo, pa iako smo se oslobodili očekivanja drugih stvorili smo sopstvena. Opet se postavlja pitanje, koliko smo realni kada zacrtamo određene stvari? I da li su ona zaista proizašla iz naših realnih želja i potreba ili su ipak nastala pod pritiskom okoline. Nebrojno mnogo puta sam čula komšinicu koja dobacuje kako se, zaboga još nisam udala. Porodična okupljanja i rodbina sa bezbroj pitanja, paklena kombinacija zar ne? Koliko još ispita? Kad završite ispite, kreće dalje miješanje u vaš život. A kad će ta svadba? Jer ukoliko ste niste udali ili oženili u starosnoj granici koju je baka Rada zamislila u svojoj glavi, u ozbiljnom ste problemu. Kad se udate/ oženite, naravno dolaze pošalice sa raznih strana o tome za koliko stiže dijete. I naravno, da bude prvo pa muško... I ovako bismo mogli u nedogled. Kad god ispunite jedno ''očekivanje'', stiže još jedno, pa još jedno, i tako u nedogled... A uz sva ta pitanja, razgovore, ubjeđivanja sa okolinom, ko god to bio, dolazi i nervoza, stres, zabrinutost. Jer jelte, nismo sve odradili na vrijeme, prema nečijim pravilima. I gdje smo mi na kraju?

Pa nam najteže pada ako neki zacrtani cilj nije ostvaren, a prethodno nismo ni pitali sebe kakva su nam očekivanja na putu do cilja? Jesmo li na tom putu željeli da budemo srećni ili samo da težimo cilju (ispunjenom očekivanju)?

''Sreća je lepa samo dok se čeka'' citat koji je svima nama poznat, baš kao i očekivanje koje težimo da postignemo. Kada vidimo da to možemo, zapravo nam sreća bude sve ono što se desilo dok smo postigli šta smo željeli. Pitanje je, da li znamo da cijenimo taj period dok smo čekali da postignemo ono što smo zacrtali? Da li uživamo dok idemo ka zacrtanom cilju, uz sve uspone i padove, jer su oni neizostavan dio svakog procesa? I na kraju, zapitajte se, da li zastanete, i proslavite uspjehe koje ste postigli? Za sebe znam odgovor, nadam se da vaš nije isti. 

Zato, ne obazirte se puno na ono što su vas naučili da morate, na očekivanje koje vam izgleda kao da će biti sve što želite, jer kad postignete jedno, čeka vas drugo. Možda ono što ste zamišljali na kraju ne ispadne baš tako. Možda ispadne mnogo bolje, a da toga niste ni svjesni. 

Život je zapravo začarani krug svega što su nam kazali da mora i onog što smo mi izabrali za ispuniti. A dok ispunjavamo i svoja i tuđa očekivanja, ne zaboravite da budete srećni, jer cilj kao cilj nije velika stvar ukoliko vas put do istog ne ispuni. Nekad jednostavno treba pustiti da život odradi svoje...

Foto: Unsplash