Rukopis

13.03.2021

Kada ćemo početi da slušamo i razumijemo ljude?

Autor: Aleksandra Lazarević

Sigurno ste imali situaciju u kojoj vam se neko blizak obratio u suzama, a niste znali kako da ga utješite, jedino su vam pale na pamet utješne” riječi, koje su zapravo iritantne i nedjelotvorne. Utjeha broj jedan: Nemoj da plačeš”, a zapravo u tom momentu je jedino što ta osoba želi. I treba da plače jer joj je to potrebno, pa makar vrištala, jecala, samo neka izbaci to iz sebe; Jaka si osoba, prebrodićeš”, u tim trenucima ljudi su najslabiji, i ove riječi mogu izazvati suprotnu od željene reakcije; Biće bolje”, ili Ko zna zašto je to dobro”, ove fraze jesu istinite, i poučne, samo nije dobar momenat. Krenite od sebe, da li vas ovo utješi? Jedino rešenje je da bez riječi, pametovanja, saslušamo i zagrilimo osobu dok se ne smiri. Dajte joj vremena, dovoljno je vaše prisustvo da joj bude lakše.


Foto: Pinterest

Veliki problem je što ljudi ne znaju da prepoznaju šta se od njih traži, jer ne slušaju. Mnogo je interesantnije pričati, praviti se pametan i davati savjete, koje uzgred, niko nije tražio. Da smo dobro slušali sagovornika znali bismo da mu je neophodno ohrabrivanje, podrška, ili razumijevanje. Ne izigravajte spasioce i ne trčite odmah da nađete rešenje.


Mnogi će otvoreno reći da imaju problem i da im je potrebno da čuju šta vi mislite o tome. Tada treba savjetovati, iznositi solucije, ili preduzeti incijativu i pomoći onoliko koliko je moguće.

E sad, ima poseban tip ljudi, to su oni koji konstantno kukaju. Ponekad im jeste teško, ali često vole da drame i glume žrtve. Na primjer, posavjetujete ih par puta, oni klimaju glavom i govore da ste u pravu, ali uzalud, na kraju to ne primjene. To je zbog toga što im savjet ne treba, već samo da ih neko sasluša, kako bi mogli da ispljunu to iz sebe i oslobode se tereta. Džabe vi trošite energiju, vrijeme, najmudrije riječi, oni to neće realizovati.


Oni koji vječito ćute i odbijaju da pričaju o problemima kako ne bi dosađivali drugima,  najproblematičniji su. Često za njih ljude misle da im je sve potaman pa im kažu: Ma lako mi je za tebe”. Oni se kiselo nasmiju, i naravno prećute. Da ih je neko pitao kako su, postoji li nešto što ih nervira, umara, brine, možda bi progovorili. Kada bi barem ljudi više slušali i posmatrali sagovornika, po grimasama, glasu, lako bi mogli da zaključe da nešto nije u redu. Kako sreća, tako i tuga može da se nasluti i prepozna.


Foto: Pinterest

Usaglasićemo se sa Dalai Lamom koji je kazao: Kada pričate, vi samo ponavljate ono što već znate. Ali ako slušate, možda saznate nešto novo.”