Rukopis

27.02.2021

Nada za kraj

Autor: Andrea Čvorović

Priča o pandemiji počela je, sad već prije skoro godinu dana. Bio je to 13. mart 2020. godine kad se ''svaka boja zamrzla, a svaki ton trajno mutiran''. Sad je već 27. februar 2021. godine, a mi smo na korak od istog. 

Neizvjesnost je sad nešto sa čim smo naučili da živimo.. ustvari da li smo? Da li smo naučili da se stvari preokreću u trenutku i da neko upravlja tokom našeg života? 

I smeta li nam to, baš kao i na početku?

Ako mene pitate, ne mogu dati odgovor koji nije potvrdan, jer koliko god da se borimo neprekidno u glavi nailazi ''pritisak'' zbog toga što su mjere takve da ne mogu da odem iz jednog grada u drugi - vikendom, jer ne radim i živim u istom gradu. Svaka subota je bila rezervisana za drugi izlet, jer dolazi proljeće i dani bez kiše. Ili koliko vas se buni zbog toga što će opet kafu u omiljenom kafiću da zamijeni onom za ponijeti u prirodi? 

Nije da nemamo pravo da budemo ljuti, jer se ovo dešava, ali isto tako nije da imamo razlog da se bunimo jer zapravo mjere koje se mijenjaju i donose s vremena na vrijeme, tu su da bi suzbile virus što je, zapravo, nada da će pandemiji korona virusa stvarno jednog dana doći kraj. 

Koliko god da se vrtimo u krug i da pričamo sad da smo isti scenario već gledali, pitamo se je li i zdravstvo politička igra i istražujemo teroije zavjere, hajde da svi zastanemo na tren i samo pomislimo koliko će biti radostan dan kad korona bude samo jedno manje lijepo sjećanje. 

Ne želim da tražim dobre ili loše strane čitave situacije, jer bi vjerovatno niz ovih drugih bio veći od ovih prvo pomenutih, ali svakako bi ih bilo. To je za mene ključno, da se iz prethodno godinu dana borbe sa korona virusom zapravo moglo izvući nešto dobro. Da nije čitava stvar sa pandemijom bila isključivo loša.. Naučila nas je solidarnošću, važnosti zdravlja i mentalnog i fizičkog, tome da ćemo sve stići i kad ne žurimo, i da ono što treba da se desi – desiće se bez obzira na okolnosti.

Svakako je nešto čemu želimo da kraj dođe što prije, ali nervozom, nepoštovanjem i bijesom pravimo samo gore sebi. 

Mogli bi da pokušamo da izbjegnemo bespotrebni stres, koji se prikrada uz svaku novu odluku o mjerama koliko god one uticale na nas. Situacija je takva, da samo možemo da se nadamo da će ipak sve da se završi najbolje za nas. 

I ove godine da ne određujemo rok trajanja, jer smo sa do sad za koronu imali previše ''corona free'' prognoza. Zato, čuvajmo sebe, svoje zdravlje, budimo dobri sami sa sobom da bi onda i ljudima oko nas... i ne zaboravite, ni mjere, ni korona neće proći ako se iznerviramo kad čujemo pomen istih.