Poezija

18.05.2020

Vilo

Autor: Aleksej

Što si vilo ti ućutala se,
ko potopi reči tvoje krasne?
Dok u ponoć veče utapa se,
reč ti može zoru da oglasne.

Sama trepti u nemoj ponoći
jedna duša, k'o plamičak sveće;
o, prohladna, tužna, tamna noći,
plamen zoru dočekati neće.

O, ljubavi, pravo si bez pravde;
od tebe i čisto srce sludi.
Poleta ti, nosi me odavde,
njoj, za kojom bolno srce žudi.

Ako li ne hte da me primi k sebi,
ak' baci na m plašt porugom tkani,
ja, ljubavi, predajem se tebi -
ti me rodi, ti me i sahrani!

Što si vilo ti ućutala se?
Možda slušaš nemir što te sanja?
Dok u ponoć veče utapa se,
ti si sunce moga nesvitanja.

Photo: Caliallstaring