Poezija

22.02.2021

Ljubav

Autor: Mirjana Doknić

Ljubav je

kada vam neko udahne vazduh u prazna pluća jer, eto, potrošilo se

I kada vam neko pipa puls kada ni sami niste sigurni da imate isti

Pečene palačinke. Premazane. Oprani sudi. Namešten krevet. Zategnuta posteljina.

Ruže.

Pasta, sa sirom.

Sa četiri vrste.

Ljubav je

kada vam neko drži glavu dok vam ista stoji iznad wc-e šolje

I hiljadu puta kako si i hiljadu poziva, hiljadu dolazaka i odlazaka, samo na kratko

Čekanje.

Ljubav su ispunjene želje

Zamišljene želje

Ostvarene želje, zajedničke.

Hladne obloge na upaljeno grlo i vreli poljupci na ispucale usne.

Očišćen nar.

Izbačeno smeće

Odbranjeni snovi.

I kada vučeš katetere, igle i braonile i stalak za infuziju i izvještaje sa ljekarskih pregleda i kada si u haljini, imaš lokne, par centimetara visoke štikle

I crveni karmin.

I kada se smeješ do suza a sve te od tih suza boli

I kada mirišeš na Dior i kada miris ne osećaš više

I kada se plašiš al’ nećeš da priznaš, a vidi se, sve se vidi

Kad ne možeš da podneseš

I kad jedino to možeš da podneseš

Ljubav je

prošiveni konac kroz svaku otvorenu ranu i savršen čvor, na kraju

Ljubav je očišćena so sa usana

Od znoja, od krvi, od bola

Kinder jaje.

Ljubav je savršeno iscrtana mapa belega na tvojim leđima,

njegovim prstima

Sazvežđe.

I,

Special delivery, my baby.

For you.