Poezija

11.01.2021

Junak

Autor: Stefan Maraš

Hodam ulicama mračnog grada,

Lebdim hodnicima zaboravljenog zamka.

Snovima mamurnim pomažem da žive,

Zatvorenim očima, ispijen od zime.

 

Krijući osmijeh, skučene radosti,

Osmjehujući se tužno, proživljena mladosti.

Vibracijom mašte, pušten među zveri divlje,

Molotovljevim koktelom zapaljene da se dive.

 

Držeći se instinkta koji kao da je gladan, 

nerazumno govoreći, 

mumlajući, 

zašto li to čine? 

 

Udarnom nezgodom prekinutog puta, 

Signalizirajući da ima još kuda.

Mudrosti mirna, mudrosti čudna, 

Izvela si na put junaka luda.