Poezija

11.01.2021

Moderna vremena

Autor: Nada Matović

Ne lakiram više nokte, već obraz i dušu,

a snovi ko da na lak mirišu mi,

meso jede zemlju, a i ona čovjek je,

sigurno mnogo veći nego što ćemo mi ikada biti,

ni limun više žut nije, a ni jabuka crvena, a svi oni koristili su

jedan isti ruž.

I kako ništa isto dobili nijesu?

A vrijeme samo čudnu, ali istu istinu traži, nešto što na

bukvalno ne miriše, niti ima bukvalan prevod, a niti zna

bukvalnost znači.

Pa zato su i vremena čudna...

Modernost traže svoju.